Kutak, mesto za koje samo mi znamo, gde se osećamo najprijatnije, najopuštenije, mesto koje mi sami najbolje poznajemo. Mnogi bi rekli da je to soba, ili neki određeni prostor u prirodi za koji mislimo da samo znamo gde se nalazi, ali kutak gde najčešće odlazimo da bismo razmišljali jeste naša duša, naše misli. To mesto niko ne poznaje bolje od nas samih, uvek se povlačimo u sebe i svoje misli kada želimo da razmislimo o stavrima za koje smo ili zabrinuti, ili o stvarima koje želimo popraviti, našim postupcima ili možda čak i planovima. To je taj neki naš svemir, kutak u svemiru.
Promene su dobra stvar, normalno je da čovek u određenom momentu shvati nešto i promeni svoj stav, jer čovek koji ne menja svoje stavove nije ljudsko biće, već običan spomenik ili skulptura bića. Da bismo promenili svoj stav potrebno je da saslušamo stavove oko sebe, misli ljudi oko nas, a onda se povući u sebe i analizirati svaku misao koju smo čuli i koja se sada nalazi u svemiru oko nas. Često uz pomoć razgovora sa nama bliskim osobama dolazimo do shvatanja svojih grešaka. Čovek se menja kroz vreme, postaje sve zreliji i njegove misli su drugačije, jer ako se ne menjamo, mi i ne rastemo, a ako ne rastemo onda i ne živimo. Kroz život dosta učimo, pa često i iskustvo govori iz nas. Iskustvo je nešto što nam niko ne može oduzeti, nešto jedinstveno što svaki čovek ima, i nijedno nije isto. Obično su naši dalji postupci koje činimo zasnovani na sopstvenom, prethodnom iskustvu. Međutim, poznavanje samoga sebe je važan uvod u menjanje samoga sebe. Da bismo promenili išta, moramo znati šta želimo, a šta ne, zagledati duboko u sebe i svoje osećaje. Jedino mi poznajemo osećanja koja posedujemo, jedino mi znamo kako nam je bilo dok nismo došli do ovde gde smo sada, p tako jedino mi sami znamo šta treba promeniti i kako nastaviti dalje. Ono što ostavljamo iza sebe je deo nas samih, treba umreti za jedan život da bi se ušlo u drugi, zato su sve promene tužne, ali bez promena nema ni napretka. Ukoliko nam se nešto ne sviđa i to ne možemo promeniti, postavimo se drugačije. Nećemo se žaliti i prihvatićemo to tako kako jeste i ići dalje u skladu sa tim. Dešava se da danas učinimo ono što smo i pre deset godina, misleći da će ovoga puta biti bolje, ali postoji velika mogućnost da to činimo pogrešno. Ljudi koji povremeno svrate u naš život i sude o našim postupcima, ne poznajući naše osećaje, savetuju nas da uradimo ovo ili ono, nismo trebali tako već onako. Šta ti ljudi znaju kako je sve to stvarno bilo, oni nam ne mogu pomoći iz raloga što nisu bili na našem mestu i nisu osetili ono što smo mi. Svaki čovek je jedinka za sebe. Ako želimo pomoći sebi, sami ćemo to uraditi, bez ičije pomoći. Svaka osoba ima osećanja koja je jednom doživela iz određene situacije koja joj se tokom života dogodila, a nijedno biće ne može doživeti na isti način istu stvar. Ljudi nisu savršeni i svako greši, pa tako teži i tome da se popravi i ispravi svoje greške. Priroda je jedino što je puno, skladno. Mesec je pun ali naše oči nisu. Svako ispravlja svoju grešku jer ju je on i stvorio, ljudi mogu pričati ali sebi samo mi sami možemo pomoći.
Samo je jedan kutak svemira, samo je jedno mesto na koje možemo otići i jedno jedino mesto koje mi sami najbolje poznajemo a to je naša duša. Svaki problem rešavamo sami, drugi nisu mi da sude i govore nam kako treba, jedina osoba koja nam može pomoći da popravimo naše greške smo mi sami.
